digitalna info vs papir

[blaeks]

da li je dematerijalizacija informacija i njihova devalorizacija???

društvo danas svakako ima smer ka logici i dematerijalizaciji rada i života, što je sa jedne strane kvalitet i nadogradnja (u slučaju kada isključujemo naporan fizički rad da bi preživeli i obezbedili sebi osnovne stvari za život) dok je sa druge strane velika odgovornost jer smo skloni da svoja tela kompletno ne koristimo ako nije neophodno (ovo dalje iznosi probleme sasvim druge vrste, telesni deformiteti i poremećeno shvatanje realnosti).
dakle neophodna je svest u onome što radimo. značenje mogućnosti da jednim klikom mogu da platim sve račune (takođe mogu i da zagrejem sobu i pošaljem dokumenta na posao i dobijem platu za to), je na prvom mestu u dematerijalizaciji koju trebamo da pozicioniramo na pravo mesto.
kako?

u slučaju da mi (ili nekome od nas koji ovo čita) inspiracija "dođe" dok sedim za kompjuterom i u svom omiljenom programu za crtanje napravim sliku koja postoji jedino na hardu mog kompjutera u trenutku stvaranja i kasnije je distriburiam na bezbroj mesta na mreži, da li to umanjuje trenutak inspiracije koji sam imao. da li time što, svi koje interesuje, mogu da vide ono što sam napravio umanjuje neponovljivost trenutka u kome sam stvarao???
da li?

[SainT93]

licno misljenje: nije.
Digitalne informacije imaju istu vrednost kao i ostale(samo je njihovo "felsiranje" mnogo lakse).

[SMRDcompany]

Znaci, ja meni je svejedno dal ja to na papiru il na kompu, uglavnom je licni izbor ali ipak, papir je sigurniji, teze se ukrade ^^

[Piroman]

malo je trapavo to poredjenje ulje na platnu-photoshop. u pitanju su potpuno razlicite tehnike, sto svakako nema/ne mora da ima veze sa kvalitetom/kvantitetom inspiracije. slicno, odredjen broj ljudi pravi gresku jer elektronsku muziku (muziku KOMPONOVANU upotrebom digitalnih uredjaja) ne smatra muzikom jer se ista ne izvodi (svira)"uzivo" tj. za njenu prezentaciju nije bitna virtuoznost izvodjaca. postoji razlika izmedju kompozitora i izvodjaca, iako je cest slucaj da se ta dva "posla" ukrstaju, tipa: clanovi r'n'r benda (izvodjaci) pisu sami sebi textove i muziku i tako postaju pesnici i kompozitori; ili d'n'b "kompozitor" pusta svoje stvari na zurkama tj. postaje izvodjac (u manjoj ili vecoj meri). valjda sam bio jasan?!

[rmpalija]

mislim da je potrebno odvojiti kategorije stvaranja korištenjem digitalija i korištenje digitalija u smislu skladištenja/transporta informacija. informacija je univerzalna i podliježe raznim trasformacijama (npr. stvaranje, analogno-digitalna konverzija i obrnuto, editiranje, štampanje/umnožavanje, distribucija, uništenje). i jedno i drugo je u današnjim društvenim strukturama postalo neophodno i stvarno je postalo jedno od značajnih faktora razvoja ljudske vrste u evolucijskom smislu. znam puno ljudi koji iznad svega cijene dodir papira i zvuk sa vinila, a koji u isto vrijeme nabadaju statusne poruke na facebook-u i rade u korporacijskim oborima. moje mišljenje je da se u obrazovnim jedinicama ovo treba uvesti pod obavezno kako bi se postigao efekat izbjegavanja onoga što je kolega blaeks naveo pod "telesni deformiteti i poremećeno shvatanje realnosti". moje osobno mišljenje jeste da će brzina dostupnosti biti imperativ u bližoj budućnosti, ali i da će sustav vrijednosti ostati manje više stabilan i da će postojati jasna barijera između tehnoloških i ljudskih "trenutaka inspiracije"

[Baklava]

Po meni ideje i njihova vrednost ne zavise od toga da li leže na parčetu mrtvog drveta ili u žicama i diodama. Ideja je ideja; ako hoćemo, možemo da je posmatramo uprljanom samim tim što je došla u kontakt sa ovim svetom i isprljala se stvarnošću. Jer nikada neće biti tako čista i savršena kao što je bila unutar uma, kad je, je li, divljala, oblikovala samu sebe i menjala svetove u trenutku. A opet, to su neke filozofske dileme koje nisam siguran koliko ovde pripadaju.

Ja lično, budući neobično fanatičan u vezi sa prirodom, i imajući u glavi posečeno drveće manje više kad god pišem po papiru, više volim da, kada mi padne na um da nešto napišem, to otkucam na računaru. Ali stvar je izbora pretpostavljam, i stvarno ne mislim da to u toj meri utiče na kvalitet ideje. Niti to ko će sve to videti može da umanji vrednost trenutka u kome si stvarao - tvoje lično, neponovljivo sećanje na osećaj tog trenutka umire kad umreš i ti, kao što i dolikuje; a samo delo će sve to, ako uspe, nadživeti, i pokušati da prenese makar najmanji delić toga na još nekog ko tek dolazi. Ili možda, još bolje, pomoći da se u nekome probudi neka druga ideja.

Tako nekako to vidim.